Монахиња Атанасија Рашић појавила се са другом књигом прича, које су кратке, читалачки питке и може се рећи прикладне за брзи темпо којим се живи. Плене пажњу и својим садржајем говоре о људима око нас и нама самима. То су разне судбе људске, разне невоље кроз које су јунаци ових прича пролазили, а онда кад се окрену сагледају да их је све то страдање приводило Богу и да су незнајући за њега некада свесно у ствари Њега тражили читавог живота. Тај тренутак кад се појединац сретне са Божијим старањем о себи је често дирљив и натера свако срце да задрхти. Приче често натерају сузе на очи, али некад и сузе радоснице, када безнадежне судбе добију обрт добар и правда обасја јунаке ових прича.

Књига је уједно и врло поучна, јер се готово свако може пронаћи у некој причи и извући за себе корисна искуства.